О књизи: 1985. / Делфин је добила писмо похвале, а Маринет почасну потврду. Учитељица је пољубила обе сестре, трудећи се да им не изгужвају елегантне хаљине, а поџупан, који је специјално стигао из града у униформи извезеној сребром, одржао је говор „Драга моја децо“, рекао је, „образовање је добра ствар, а они који је немају, достојна жаљења. На срећу, ово се не односи на вас. На пример, ево две девојке у розе хаљинама, на њиховим плавим главама видим златне круне. То значи да су урадили добар посао. Данас су девојке награђене за свој труд. А погледајте њихове родитеље, они нису ништа мање поносни од деце. Да, да... Ево још нешто: узмите мене, на пример, нећу да се хвалим, али да нисам у своје време урадио како треба, никада не бих био поџупан и не бих. носио ову униформу. Зато морамо марљиво учити, а неуке и лење убеђивати да не могу без образовања.…